Правила Међународног ПЕН-а садржана су у његовој Повељи, која у целини гласи:
1. Књижевност, мада национална по пореклу, не зна за границе, и треба да служи као заједничко добро народа упркос политичким или међународним променама.
2. У свим околностима, а нарочито у доба рата, дела уметности, то наслеђе човечанства као целине, треба да буду заштићена од националних политичких страсти.
3. Чланови ПЕН-а треба у свако доба да користе утицај који имају у прилог доброг разумевања и узајамног поштовања међу народима; они треба да чине све што могу да би се искорениле расне, класне и националне мржње, и да заступају и бране идеал човечанства које у овом свету живи у миру.
4. ПЕН заступа принцип неометаног преношења мисли у оквиру сваке нације и између свих народа, и његови се чланови заветују да ће се супротставити свакој форми потискивања слободе изражавања у земљи и државној заједници којој припадају. ПЕН изјављује да је за слободу штампе и противан је арбитрарној цензури у време мира. Он сматра да напредак света у правцу организованијег политичког и привредног поретка неминовно изискује слободну критику влада, администрација и установа. А пошто слобода подразумева добровољно самообуздавање, чланови се заветују да ће се супротстављати злоупотреби слободне штампе и публикацијама које нису засноване на истини, као и публикацијама које садрже намерне неистине и извртање чињеница ради политичких и личних циљева.
Учлањење у ПЕН је отворено за све квалификоване писце, уреднике и преводиоце који се слажу с његовим циљевима, без обзира на њихово држављанство, расу, боју или вероисповест.