издаваштво

Христић, Јован: Poems, Београд 2003., 103 стр.

Изабране песме једног од најзначајнијих српских позоришних критичара, есејиста и песника друге половине двадесетог века. Јован Христић био је председник Српског ПЕН-а у периоду од 2000. до 2002. године. Песме на енглески превео је Бернард Џонсон.

Палавестра, Предраг: Jewish Writers In Serbian Literature, Београд, 2003., 198 стр.

У историји српске књижевности постоји цео низ писаца јеврејског порекла који су пишући једино на српском језику дали изузетно значајан допринос њеним укупним особинама и вредностима. Почасни потпредседник Српског ПЕН центра, академик Предраг Палавестра сачинио је студију/књижевно-историјски преглед јеврејских писаца у српској књижевности.

Христић, Јован: Изабрани есеји, Београд, 2005., 315 стр.

Књига Јована Христића Изабрани есеји садржи антологијски избор ауторових есејистичких и критичких текстова, који се махом баве питањима облика модерне књижевности, модерном поезијом и драматургијом. Избор је извршио сам аутор.

Палавестра, Предраг: History of the Serbian PEN, Београд, 2006., 191 стр.

Српски ПЕН иде у ред најстаријих светских ПЕН центара. Основали су га 1926. године најзначајнији српски писци и интелектуалци онога доба, а свој рад обновио је 1961. Међу обнављачима Српског ПЕН-а у комунистичком режиму били су између осталих и нобеловац Иво Андрић, као и сам Предраг Палавестра, доцније председник Српског ПЕН-а у више наврата, а данас његов почасни потпредседник. Књига Историја Српског ПЕН-а представља брижљиво написану и на многобројним документима засновану хронологију активности те независне уметничке асоцијације која је дала значајан допринос афирмацији националне књижевности и културе.

Палавестра, Предраг: Историја Српског ПЕН-а, Београд, 2006., 191 стр.

Српски ПЕН иде у ред најстаријих светских ПЕН центара. Основали су га 1926. године најзначајнији српски писци и интелектуалци онога доба, а свој рад обновио је 1961. Међу обнављачима Српског ПЕН-а у комунистичком режиму били су између осталих и нобеловац Иво Андрић, као и сам Предраг Палавестра, доцније председник Српског ПЕН-а у више наврата, а данас његов почасни потпредседник. Књига Историја Српског ПЕН-а представља брижљиво написану и на многобројним документима засновану хронологију активности те независне уметничке асоцијације која је дала значајан допринос афирмацији националне књижевности и културе.

Пантић, Михајло: The Man Who Ate Death (An Anthology of Contemporary Serbian Stories), Београд, 2006., 343 стр.

Српска приповетка представља уз поезију темељну врсту укупне српске књижевности, што се потврђује и креативном активношћу савремених српских приповедача. Антологија The Man Who Ate Death садржи могући преглед најбољих српских модерних приповедача, почев од оних који су у међувремену стекли статус класика (Борислав Пекић, Данило Киш, Милорад Павић, Александар Тишма) до актуелних писаца новијих генерација.

Божовић, Гојко: Places We Love (An Anthology of Contemporary Serbian Poetry), Београд, 2006., 295 стр.

Српска модерна поезија обилује низом изузетних стваралаца различитих сензибилитета и поетичких оријентација. У антологији Places We Love приређивач Гојко Божовић дао је пресек најзначајнијих имена централног тока савремене српске песничке уметности, почевши од модерних класика до песника чије стваралаштво обележава данашњи тренутак српске поезију.

Пантић, Михајло: Little Box (An Anthology of 20th Century Serbian Short Stories), Београд, 2007., 207 стр.

Кратка кратка прича представља лепу посебност српске книжевности двадесетог века. Минималистичким приповедањем бавили су се не само најзначајнији српски писци и романсијери него и аутори других професионалних оријентација (филозофи, критичари, новинари, архитекти). У антологији Little Box приређивач Михајло Пантић представио је сто карактеристичних најкраћих српских прича двадесетог века у преводу Aлис Копл-Тошић.

Ћирилов, Јован: Infinity Contained In Ten Square Yards (An Anthology of Contemporary Serbian Plays), Београд, 2008., 458 стр.

Један од најзначајнијих српских савремених драмских посленика, драматург, прозни писац и публициста Јован Ћирилов у антологији Infinity Contained In Ten Square Yards представио је седам најзначајнијих драмских дела савремених српских писаца који репрезентују сву ширину и стваралачку разноврсност данашње српске драмске уметности (Љубомир Симовић, Вида Огњеновић, Душан Ковачевић, Небојша Ромчевић, Биљана Србљановић, Милена Марковић и Угљеша Шејтинац).

Новаковић, Душко: Cinema lumiere, Београд, 2007., 127 стр.

Књига изабраних песама једног од најзанимљивијих савремених српских песника. Превели: Борис Лазић, Љиљана Хибнер-Фузилије, Рејмонд Фијелије и Емилија la jeune Церовић.

Марчетић, Милован: Jeux d’ adultes, Београд, 2008., 115 стр.

Књига изабраних песама једног од најособенијих савремених српских песника. Превели Љиљана Хибнер-Фузилије и Рејмонд Фијелије.

Татаренко, Ала: Место сусрета, Београд, 2008., 179 стр.

Украјинска слависткиња Ала Татаренко, потврђени европски стручњак за проблематику српске модерне и постмодерне прозе у књизи Место сусрета систематично је, низом аналитичких огледа, представила појединачна дела и опусе истакнутих савремених српских приповедача и романсијера.

Haemus – Антологија балканске поезије (издато у сарадњи са Пријатељима часописа АНТИ), Атина, 2008., 530 стр.

Антологија балканске поезије настала је према идеји грчког публиците Христоса Папуцакиса да у оквиру једне целовите антологије представи канонске песнике седам балканских култура (грчка, српска, бугарска, румунска, албанска, босанско-херцеговачка и македонска). Песме одабраних песника који чине основ модерне песничке традиције поменутих народа од деветнаестог века до данас унакрсно су преведене на све остале језике и заступљене у посебним језичким томовима. Селектори српског песничкног канона били су Миодраг Перишић, Васа Павковић и Михајло Пантић.

Новаковић, Душко: Кад ћемо светла погасити, Београд, 2010., 160 стр.

Нова песничка књига једног од најзначајнијих савремених српских песника у којој он наставља да се на препознатљив начин бави својим доминантним темама (градски живот, судбина човека у модерном добу, дијалог са културом, веризам свакидашњице).