о нама

Српски ПЕН центар је самосталан и аутономан део Међународног ПЕН-а, светске организације писаца, чије је седиште у Лондону.
Назив ПЕН настао је према енглеској речи која означава “перо” (пен), а чија три слова истовремено представљају акроним за Песнике, Есејисте и Новелисте, који се могу учланити у ПЕН. Незванично тумачење значење акронима ПЕН чуло се 1937. године на конгресу у Паризу: Paix entre nous (Мир међу нама).
Српски ПЕН центар основан је 25. фебруара 1926. године као први ПЕН клуб у Југославији.
Оснивачи Српског ПЕН центра у фебруару 1926. године били су: Иво Андрић, Милан Богдановић, Милан Ћурчин, Милош Црњански, Јован Дучић, Миодраг Ибровац, Војислав Јовановић Марамбо, Милан Кашанин, Густав Крклец, Тодор Манојловић, Марко Малетин, Вељко Милићевић, Сибе Миличић, Вељко Петровић, Светислав Петровић, Растко Петровић, Богдан Поповић, Павле Поповић, Владета Поповић, Исидора Секулић, Светислав Стефановић, Милош Тривунац, Слободан Јовановић, Иво Војновић, Драгиша Васић, Александар Видаковић, Стојан Живадиновић и Отон Жупанчич.
Приликом именовања првих почасних чланова Међународног ПЕН-а на 14. конгресу у Беунос Аиресу 1936. године од југословенских писаца изабран је Јован Дучић. Рад Српског ПЕН центра је обустављен у априлском рату 1941. године.
После прекида од пуних двадесет година (1941-1961), Српски ПЕН центар је обновљен тек 5. октобра 1962. године под називом: Југословенски ПЕН – Центар Београд (касније: Српски ПЕН центар).
Иницијативу за поновно приступање Југославије Међународном ПЕН-у дао је Иво Андрић, тадашњи председник Савеза књижевника Југославије, који се 1952. у Венецији сусрео с међународним секретаром ПЕН Дејвидом Картером.
Захтев за обнову Српског ПЕН центра у октобру 1962. поднели су: Милан Ђоковић, Милош Н. Ђурић, Јован Христић, Ерих Кош, Иван В. Лалић, Душан Матић, Танасије Младеновић, Предраг Палавестра, Миодраг Павловић и Вељко Петровић.
Привржен Повељи Међународног ПЕН-а и заступању њених вредности у српском друштву, Српски ПЕН центар је истрајно посвећен књижевној и културној комуникацији са европским и ваневропским земљама и културама. Српски ПЕН центар остварује интензивну међународну сарадњу која се огледа у учешћу на конгресима и конференцијама Међународног ПЕН, на великим међународним сајмовима књига и књижевним фестивалима, као и на књижевним симпозијумима.
Српски ПЕН центар посебну пажњу посвећује међународном представљању и промовисању српске књижевности и културе.
Српски ПЕН центар од 1965. године додељује годишњу Награду најбољем страном преводиоцу српске књижевности.
Српски ПЕН центар је 2006. године основао бијеналну Регионалну конференцију која је за кратко време стекла висок углед.
Српски ПЕН центар објављује Годишњак српске књижевности на енглеском језику.
Издавачка делатност Српског ПЕН центра усмерена је на објављивање репрезентативних антологија модерне и савремене српске књижевности на енглеском језику.
На Конгресу Међународног ПЕН у Токију (септембар 2010) одлучено је да Београд и Српски ПЕН центар буду домаћини Светског конгреса Међународног ПЕН центра у септембру 2011. године.

Председници Српског ПЕН центра
Богдан Поповић (1926-1929)
Милан Грол (1929-1932)
Светислав Стефановић (1932-1934)
Милан Ракић (1934-1938)
Исидора Секулић (1939 – није преузела дужност)
Григорије Божовић (1940-1941)
Ерих Кош (1962-1966)
Јара Рибникар (1966-1980)
Војислав Чолановић (1980-1982)
Бошко Петровић (1982-1985)
Предраг Палавестра (1985-1989)
Миодраг Перишић (1989-1992)
Предраг Палавестра (1992-2000)
Јован Христић (2000-2002)
Вида Огњеновић (2003-)


Članovi Upravnog odbora Srpskog PEN centra

Вида Огњеновић
председница
др Предраг Палавестра
почасни председник
др Михајло Пантић
потпредседник
др Зоран Пауновић
потпредседник


Неда Николић Бобић
генерални секретар
Владислав Бајац
Гојко Божовић
Арпад Вицко
Ласло Блашковић
Владимир Копицл
Велимир Костов
Ана Имшировић-Ђорђевић
административни секретар