активности

21. 06. 2013. | Београд
СРПСКИ ПЕН ЦЕНТАР ЗАХТЕВА:

1. Поништење резултата конкурса Министарства културе Србије и смену надлежних комисија.

2. Да се ребалансом државног буџета издвоји за културу најмање 1%.

3. Да се на руководећа места у институцијама културе бирају стручни и професионално потврђени људи, а не партијски кадрови.

4. Да држава посвети више пажње савременом стваралаштву – док смо још живи.

5. Да национална културна политика буде у складу са прокламованим европским путем Србије и европским стандардима.



18. 06. 2013. | Београд
СРПСКИ ПЕН ЦЕНТАР ПОЗИВА НА ПРОТЕСТ ЗА КУЛТУРУ!

Српски ПЕН центар позива своје чланове, уметничке организације, културне раднике, људе који културу стварају и људе који у културу верују, као и читаву нашу јавност на Протест за културу 22. јуна, од 18 до 19 сати, на Тргу Републике у Београду.
Учествујући на овом Протесту за културу, свако од нас испуњава своју грађанску дужност према основним интересима и вредностима друштва, међу којима култури припада прворазредно место.
Однос државе према култури представља отворено понижавање културе, али и свих којима је култура важна у њиховој свакодневици. Ми не смемо прихватити да је угроженост природно стање културе, нити превидети да је таквим односом државе према култури још више угрожено само друштво.
Српски ПЕН центар позива културну и укупну јавност да својим ставом и недвосмисленим протестом спречи маргинализацију и потискивање врхунске културе.

Управни одбор Српског ПЕН центра



12. 06. 2013. | Београд
САОПШТЕЊЕ СРПСКОГ ПЕН ЦЕНТРА ПОВОДОМ СТАЊА У КУЛТУРИ!

Српски ПЕН центар упозорава јавност на систематску маргинализацију културе у нашем друштву.

Уместо врхунске културе, на јавној сцени оживљавају превазиђени концепти, од захтева да патриотизам буде први и најважнији задатак културе, до фаворизовања пренаглашено пригодних и испразних државних светковина каквих данас нема ни у једном европском друштву.

Државни буџет за културу представља отворено понижавање српске културе и недостојан је једне европске земље, а поготово врхунских резултата које остварује наша савремена култура.

У културним институцијама на националном и на локалном нивоу дошло је до смене остварених и препознатљивих личности наше културе.

Култура је потиснута из медија, а културни догађаји из јавног и свакодневног живота. Простор који је суверено припадао култури убрзано заузимају најразличитије форме разобрученог и агресивног популизма.

Медији се не баве преиспитивањем унутрашње и спољне политике власти, већ медијску сцену злоупотребљавају садржаји који вређају основна људска права и елементарно људско достојанство и самом својом природом онемогућавају сваки јавни дијалог о било којој суштинској теми нашег друштва.

Држава не подржава остварене и препознатљиве културне манифестације, а поготово не оне које имају међународну репутацију и представљају пример међународне афирмације наше културе.

Без државне подршке остају културне манифестације, између осталих: Октобарски салон и Нишвил, асоцијације писаца и драмских уметника, међународни позоришни и књиижевни фестивали, без обзира на њихов значај и делотворни утицај на наш културни и друштвени развој.

Јавне библиотеке не могу да набаве нове књиге, позоришта немају нове представе, галерије су на ивици опстанка, филм је препуштен гашењу или личној предузимљивости продуцената. Једино је сигурно да ће музеји који су до сада били затворени и даље бити у том статусу.

Одлуке одговорних у културној политици систематски су усмерене против независне културне и уметничке сцене по којој је српска култура препознатљива, јер су важни резултати у протеклом периоду остварени управо захваљујући креативности и ентузијазму њених релевантних представника и институција.

Економска криза не може бити алиби за овакву бахатост власти према култури. Уместо да криза буде знак за узбуну и мобилизацију, да буде позив на врхунски одговоран однос, код нас се она решава одустајањем од најбољих вредности нашег друштва. Нема примера да је неко победио властито сиромаштво или решио своје економске проблеме тако што је уништио властиту културу.

О култури не би смели да одлучују они који неће бити запамћени по својим остварењима, већ по штети коју су јој нанели.

Свако има право на лични избор у свему, па и у култури, али ако одлучује о питањима од општег значаја, онда свој јавни избор мора да подвргава највишим критеријумима у области којом се бави.

Српски ПЕН центар захтева од Министарства културе и локалних самоуправа да преиспитају своје одлуке чија би примена изазвала далекосежне штетне последице. Истовремено, Српски ПЕН центар позива културну и укупну јавност Србије да осуди ову систематску маргинализацију културе, јер се тако подрива сам темељ нашег друштва.

У Београду 12. јуна 2013.
Управни одбор Српског ПЕН центра




06. - 09. 06. 2013. | Скопље (Македонија)
14. РЕГИОНАЛНА ПЕН КОНФЕРЕНЦИЈА у организацији МАКЕДОНСКОГ ПЕН ЦЕНТРА.

Конференција је одржана у склопу прославе педесетогодишњице оснивања Македонског ПЕН-а, а у име Српског ПЕН центра учествовали су Ласло Блашковић, Душко Новановић и Вида Огњеновић.

У оквиру конференције одржан је и састанак БАЛКАНСКЕ ПЕН МРЕЖЕ, са кога је упућено ПИСМО ТУРСКИМ ВЛАСТИМА И ГЛАВНОМ ОДБОРУ МЕЂУНАРОДНОГ ПЕН-а ПОВОДОМ АКТУЕЛНИХ ДЕШАВАЊА У ТУРСКОЈ:

"Ми, чланови Балканске мреже ПЕН центара и учесници 14. регионалне конференције ПЕН центара која се одржава у Скопљу, Република Македонија, и посвећена је теми слободе изражавања (Реч и слобода), изражавамо дубоку забринутост због актуелне ситуације у Турској, као и све драстичнијег ограничавања слободе изражавања у свету данас, уз недостатак медијског извештавања и контролу власти над највећим медијима, те се изричито обраћамо надлежним турским властима са захтевима да:

- Без одлагања зауставе полицијску бруталност и употребу силе које се већ неко време врше над демонстрантима у Турској;
- Престану са сваком врстом употребе прекомерне силе због изражавања различитих и супротсављених мишљења у друштву;
- Предузму неопходне кораке за заштиту грађана и њихових демократских права на миран протест против кршења основних људских права и уништавања околине;
- Пруже гаранције да нико ухапшен током недавних дешавања у Турској неће бити задржан у затвору.

Стога, Балканска мрежа ПЕН центара тражи од Међународног ПЕН-а да осуди пристрасно извештавање медија у Турској, пружи неопходну подршку Турском ПЕН центру и придружи се нашим захтевима упућеним турским властима.

Вида Огњеновић,
потпредседница Међународног ПЕН-а и председавајућа Балканске ПЕН мреже

7. јуна 2013., Скопље, Република Македонија"



24. 05. 2013. | Београд
Овогодишњи лауреати НАГРАДЕ СРПСКОГ ПЕН ЦЕНТРА ЗА НАЈБОЉЕГ СТРАНОГ ПРЕВОДИОЦА су МИРЈАНА МИЛОШЕВИЋ ВИТМАН и КЛАУС ВИТМАН, угледни преводиоци српске књижевности на немачки језик.
Свечано уручење награде одржано је 24. маја у 19х у Српском ПЕН центру.



08 - 12. 05. 2013. | Блед (Словенија)
Одржани традиционални, 45. по реду, МЕЂУНАРОДНИ СУСРЕТИ ПИСАЦА НА БЛЕДУ. Заједно са писцима из региона и света, у раду конференције у оквиру које је одржано неколико књижевних вечери, округлих столова и панел дискусија, у име Српског ПЕН центра учествовали су Владимир Копицл и Неда Николић Бобић.



07. 05. 2013. | Љубљана (Словенија)
Блед пре Бледа - дан пре почетка 45. међународног сусрета писаца на Бледу, 7. маја, у дворани Удружења словеначких писаца, одржан је разговор на тему КЊИЖЕВНЕ ВЕЗЕ СЛОВЕНИЈЕ И СРБИЈЕ.
Учесници: Марија Митровић, Владимир Копицл, Неда Николић Бобић.
Модератор: Борис А. Новак



17. 04. 2013. | Beograd
ПРОТЕСТ ПРОТИВ ЗАБРАНЕ ОБЈАВЉИВАЊА РЕДОВНЕ КОЛУМНЕ ТЕОФИЛА ПАНЧИЋА У "ДНЕВНИКУ"

Српски ПЕН центар најоштрије протестује због забране објављивања редовне колумне Теофила Панчића, књижевног критичара и колумнисте, члана Српског ПЕН центра, у Дневнику из Новог Сада, у издању овог листа од 14. априла.

Теофил Панчић је дугогодишњи колумниста недељног издања Дневника, а његова забрањена колумна је уклоњена директно из прелома, одлуком која није проистекла из редакције овог листа, што се већ дуже од једне деценије није догађало у српској штампи.

Српски ПЕН центар је забринут због таквог поступка којим се гуши слобода мишљења, независност новинарске професије и право јавности на доступност и слободу информација. Пословодство и уредништво Дневника дугују јавности објашњење због овог догађаја који недвосмислено указује на смањивање медијских и јавних слобода у Србији.

Српски ПЕН центар позива јавност да осуди овај акт против слободе мишљења и изражавања.




21.03.2013. | Београд
СИСТЕМАТИЧНО УСКРАЋИВАЊЕ ДРЖАВНЕ ПОДРШКЕ КУЛТУРИ - НА УДАРУ КИНЕМАТОГРАФИЈА!

Српски ПЕН центар са забринутошћу скреће пажњу јавности на још један пример систематичног ускраћивања организоване бриге и подршке српској култури од стране државе.

Српски ПЕН центар сматра штетним и неприхватљивим предлог Закона о накнадама за коришћење јавних добара, јер он супротно Закону о кинематографији предвиђа укидање додатних извора финансирања српских филмова од прихода РРА и РАТЕЛ, као и од претплате за РТС.

Јавности је већ познато да у буџету Министарства културе Србије за 2013. године нису предвиђена средства за подршку новим филмовима и по томе је Србија јединствена земља у Европи. Ово ново ускраћивање подршке, успостављено на основу Закона о кинематографији који је донет у јануару 2011. године и у чијој су изради учестовали најеминентнији филмски уметници из Србије, представља суштинску опасност како за српски филм, тако и за задовољавање основних културних потреба у нашој земљи.

Србији је насушно потребна осмишљена и одговорна културна политика. Уместо тога, ми данас имамо јавне библиотеке остављене без нових књига, филм остављен без икакве државне подршке, позоришта без представа, а многобројне културне институције ослобођене од креативних стваралаца. То не сме бити култура и то не може бити политика.

Зато се Српски ПЕН центар солидарише са филмским уметницима у Србији и захтева од државних институција одговоран однос и испуњавање својих законских и уставних обавеза према култури.




16.02.2013. | Београд
Одржана Скупштина Српског ПЕН центра
РAД У МАРГИНАЛИЗОВАНОЈ КУЛТУРИ

*Протест Скупштине ПЕН против политичког интервенционизма у култури.
*Добитници Награде Српског ПЕН центра за најбољег страног преводиоца Мирјана Милошевић Витман и Клаус Витман.
*Изабрано осам нових чланова Српског ПЕН центра између две скупштине.

Годишња скупштина Српског ПЕН центра, одржана у суботу 16. фебруара, била је прилика да се рекапитулира рад ове угледне организације у протеклом периоду. Чланови и функционери Српског ПЕН центра бавили су се најважнијим активностима у свом раду, јер је то период у коме су се одиграли неки од најзначајнијих догађаја у историји Српског ПЕН. У првом реду то је 77. конгрес Међународног ПЕН и пратећи Светски књижевни фестивал, одржан у септембру 2011. године. За организацију оба ова догађаја Српски ПЕН центар је добио неподељена признања Међународног ПЕН пре неколико месеци на Конгресу у Сеулу, а национални центри који у последње две године пролазе кроз процес кандидатуре за организацију конгреса ПЕН обраћају се се Српском ПЕН центру за организациону подршку и савете. Српски ПЕН центар никада у својој историји није имао већу подршку од стране Међународног ПЕН, што се потврдило не само током организације Конгреса ПЕН у Београду него и избором Виде Огњеновић за потпредседника Међународног ПЕН на Конгресу у Сеулу.
У протеклих годину дана Српски ПЕН центар се с великом енергијом бавио организовањем Балканске мреже ПЕН. Ова иницијатива Српског ПЕН центра прихваћена је од стране још дванаест ПЕН центара, а на оснивачком састанку Београд је одређен за седиште мреже у наредне три године.
Упркос одличним резултатима између две скупштине, међу којима је и недавно одржана Регионална конференција која је за неколико година ушла у круг најважнијих регионалних догађаја у мрежи ПЕН, Годишња скупштина Српског ПЕН центра се бавила и недостатком средстава за основни рад ове организације. Управни одбор Српског ПЕН центра обавестио је Скупштину да у последњих годину дана Српски ПЕН центар није добио средства за међународну сарадњу, укључујући ни одлазак делегата на Конгрес ПЕН у Сеулу, нити за редовну делатност, иако је одлуком Министарства културе у марту 2012. ПЕН проглашен за репрезентативно уметничко удружење. Скупштина је одлучила да се овим поводом упути захтев Министарству културе и затражи званичан састанак, јер ускоро предстоје важни догађаји у календару ПЕН као што су конференције на Бледу и у Охриду, Конгрес у Рејкјавику и гостовања познатих светских писаца.
Отуда се статус културе у Србији данас наметнуо као средишња тема ове Скупштине Српског ПЕН центра. Вида Огњеновић, председница Српског ПЕН центра, у уводном излагању је нагласила да су сви проблеми које има Српски ПЕН центар само последица општег статуса културе. Култура је у опасности, она је маргинализована и нападнута од естраде и од површне електронске информације. Култура је остављена изван јавности и без државне подршке. Друштво је, нажалост, на то пристало. Због тога су уметничка удружења, уместо да се баве програмским активностима, постала једна врста спасилачких екипа.
У разговору који је уследио чланови Српског ПЕН центра су говорили о маргинализацији културе, о списковима неподобних у култури, о обнови политичког интервенционизма у култури, о системском смењивању угледних уметника и културних радника у јавним институцијама културе које замењују партијски активисти без биографија у култури, о потискивању вредносних критеријума у питањима врхунске културе.
Наглашавајући да политика може бити тема уметности, али да политика не сме одређивати културне вредности, Скупштина Српског ПЕН центра је закључила да је неопходно да ова организација у јавности истрајно и одлучно заступа и брани вредности и резултате врхунске културе.
Годишња награда Српског ПЕН центра за најбољег страног преводиоца за 2013. годину додељена је Мирјани Милошевић Витман и Клаусу Витману, угледним преводиоцима српске књижевности на немачки језик. Награда ће им бити додељена крајем маја за време Међународних београдских преводилачких сусрета.
Између две скупштине у Српски ПЕН центар примљени су нови чланови, угледни писци, критичари и преводиоци: Корнелија Фараго, Теофил Панчић, Звонко Карановић, Владислава Гордић Петковић, Милош Константиновић, Јелена Ленголд, Зорислав Паунковић и Весна Рогановић.
На Скупштини је основана и медијска група у коју су ушли Весна Рогановић, Теофил Панчић и Михајло Пантић.




24.01.2012. | Београд (Србија)
Став Српског ПЕН Центра поводом смене Сретена Угричића

Српски ПЕН Центар сматра да Влада Србије треба да преиспита своју одлуку о смени Управника Народне Билблиотеке Србије, Сретена Угричића, књижевника и члана ПЕН-а поводом његовог потписа на Прогласу Форума писаца у вези са иступањем црногорског књижевника А. Николаидиса. Та смена би нанела штету нашој култури, јер је Угричић као Управник НБС значајно унапредио њен рад и постигао да она постане врхунски опремљена и ефикасна библиотечка установа, релевантна на светском нивоу у својој врсти.
Будући да је у неколико махова истакао своје неслагање са спорним текстом и своје учешће у целој ствари назвао несмотреним, треба разумети да је Угричић свој потпис ставио у циљу одбране слободе речи, а не у знак подршке порукама из написа. Стога смо мишљења да је одлука исхитрена и заслужује озбиљно преиспитивање.

Управа Српског ПЕН Центра